moj ugao

Sv. Nikolaj a.k.a. Nikolaj Stratimirović

 

  Kritička uravnoteženost i sposobnost da se na odgovarajući način iskaže revolt prema radikalizaciji i eskalaciji ektremističkih elemenata u agoniji naše svakodnevnice koja je krasila našeg proslavljenog dramskog pisca Biljanu Srbljanović kao da je prerasla je u svojevrsnu averziju i duboku omraženost u njenom dramskom pamfletu "Pad".

  Ličnost Sv. Nikolaja utelovljena u liku popa Nikolaja Stratimirovića toliko je degradirana kao i slika savremenog klera opisanog u liku Glogova, crkvenjaka koji mu se klanja i bez samosvesti mu povlađuje. Slika bahatosti, iskvarenosti, licemerstva, militantne raspoloženosti, ektremizma i averzije prema svemu što pripada tekovinama evropske civilizacije koji je opisan u dvojici likova koji preko mantije nose pancire pokazuje autorovu želju da ilustruje moralni sunovrat i duhovni mrak onih koji bi upravo trebali da predstavljaju svetlo i putokaz u našem društvu.

    Postavlja se pitanje otkuda tolika mržnja prema liku i delu Sv. Nikolaja i zašto je baš njega izabrala da u njemu utelovi karikaturu dekadencije i greha. Citirajući njegove kontraverzne reči i igrajući se sa njima, autorka ostavlja utisak da se tu radi o beskrupuloznoj, bezdušnoj i perverznoj monadi. Ako je autorka ovim dramskim komadom zaista želela da se odupre određenim antievropskim i antizapadnim elementima koji se mogu naći u liku i delu ovog duhovnog velikana i njegovih savremenih protagonista, onda je sasvim sigurno da je kod većine publike proizvela sasvim suprotan efekat.

   Ekstremna akcija izaziva ektremnu reakciju i tako stvara niz uzročno posledičnih radnji koje ne vode nikuda. Svima je dobro poznato delo i lik Sv. Nikolaja, njegova prozorljivost sa kojom je posmatrao svet koji dolazi ali i njegova dubina sa kojom je govorio o svetu u kojem je živeo. Bez sumnje, on je bio jedna kontraverzna ličnost ali isto tako ličnost koja je ostavila veliku duhovnu baštinu ne samo našem narodu već i čitavom svetu.

  Površna i neuverljiva slika lika u komadu Srbljanovićeve ostavlja utisak jednog ektremizma i antagonizma kojeg autor očigledno oseća prema vrednostima koje u ovom narodu imaju veoma važan značaj. Iako je kritički izražaj autora opravdan, ton i način na koji je on predstavljen ne samo da nije objektivan već poprima oblik fikcije i antiklerikalne propagande. Kritikovati lik i delo određene osobe podrazumeva objektivno i nepristrasno sagledavanje činjenica koje okružuju tu osobu a nikako njenu degradiranje i vređanje, a ponajmanje čoveka takvog formata kakav je bio Sv. Nikolaj, koji svakako nije zaslužio ovakvu verbalnu tiraniju, pa čak iako je ona izražena posredno, putem lika u dramskom komadu, aluzija na njega ostaje jasna i nedvosmislena.

 

objavio mojugao u 10. januar 2008 20:50:16